Zima, zima e pa šta je! – hitići koji su nam obeležili zimu

1. Tajni Deda-Mraz

Mislim da smo opet dorasli zadatku – u duhu Nove godine obradovali smo drugare. Neveni vilinsko selo a Dušanu 5u1 iznenađenca!

2. Prvo kićenje jelke

Prvo kojeg će zaista da se seća – iako sam htela prste da si pojedem, on je uredno otvarao sve kutije i kutijice, kačio kukice na ukrase i male figurice na jelku.
Ove godine je i Balavac dobio svoj prvi novogodišnji ukras – Pile je svake godine od kada se rodio dobio po jedan, pa tu tradiciju nastavljamo i sa batom. Na poleđini su zapisani datumi, i sanjarim da će jednog dana hteti da ih odnesu u svoj dom i da će im ceo novogodišnji doživljaj tako biti još svečaniji i draži.

3. Prvi kućni bioskop

I kokice pride! Pa kakav je to bioskop bez kokica (da vas ne izneverim, džedžala sam mu pored glave i mrko ih gledala da slučajno nekoj ne padne na pamet da krene da ga davi… osedeću dok ne odraste!)

Nažalost, bioskop je bio usko vezan za našu omiljenu zimsku aktivnost (bar ove zime)…

4. Brzohodajuću Nabavku lekova i lekovitih sredstava

Stvarno mi je došlo da ih pitam da mi otvore „crtu“ kad već pola plate ostavljamo tamo. Ove zime nema šta nismo „popasli“, što mi što nama bližnji i dosta je više. Mislim da se nikad nisam toliko radovala proleću kao sada.

5. Iskoristiti svaki momenat za zabavu

Mislim da će nam uskoro trebati novi kauč.

I na kraju, ali ne i manje bitno –

6. Budi potpuno očaran svetom oko sebe

Prva predstava u pozorištu, sa punom scenografijom, svetlosnim efektima i potpuno posvećenim glumicama-lutkarkama.

Untitled-1

Mislim da je skoro prestao da diše! Smejao se, plašio, uživao, grickao prste od nestrpljenja.. Ma ful paket!
Ama skoz preporučujemo, Pozorište Mladih – predstava „Palčica“ (koja mu se, btw, nije svidela jer se Palčica razdvojila od mame, ali je željan opet da ide u pozorište da gleda nešto drugo).

Nestrpljivo čekamo proleće – tako divne stvari imam na umu!

Pile sad ozbiljno pokušava da radi stvari koje možda i ne bi trebalo – valjda se vodi onim „Nisam znao da ne mogu da uradim, niko mi nije rekao!“

Voli da mu se čita, i iako ne pokazuje znake da bi voleo da nauči slova, brojkama je već zaintrigiran.

Toliko energije ima (a popodne posle školice ja je nemam) da ozbiljno razmišljam o nekom sportiću, iako generalno nisam za njih kod dece njegovog uzrasta.

Odgovara na senzibilitet druge dece – suptilno! ali odgovara. Sa komšinicom je u stanju da pocepa svet, dok drugaricu Anđelu pita da li hoće da sedne ili da li hoće da se igra, bez da je vuče ili cima kao komšinicu.

Pokušava da nas izvede iz takta skoro svaki budan momenat i priznajem da mu neretko to i uspeva. Uvek sam imala sliku opipavanja granica kao nešto fino, kao što slepi opipavaju neki predstavljeni predmet. Način na koji to Pile radi je bliži gerilskom vodu koji je rad da pogine pre nego da odustane, a pritom da napravi najveću moguću štetu u obližnjoj prodavnici stakla. Osećam li se isceđeno? – ne. Moraćete smisliti novi termin za ovo.

Moju zimu je svašta obeležilo, ali jedino što ću pamtiti je odlazak još jedne osobe koja je činila ovaj svet malo podnošljivijim.

Slika preuzeta sa us.lspace.org

„Teri Pračet (Terry Prachett 1948–2015) počeo je da radi kao novinar jednog dana 1965. godine i svoj prvi leš ugledao već posle tri sata, što je u to vreme bilo iskustvo koje je zaista nešto značilo. Pošto se oprobao u gotovo svakom poslu koji postoji u provincijskom novinarstvu, osim, naravno, praćenja fudbalskih utakmica subotom, prešao je u Central Electricity Generating Board i postao predstavnik za javnost četiri nuklearne elektrane.

Sve ovo se završilo 1987, kada je postalo očigledno da je pisanje romana o Disksvetu mnogo zabavnije od pravog posla. Od tada je broj napisanih knjiga postao dvocifren, a svaka naredna ima rezervisano mesto na top-listi bestselera. Pisao je knjige i za mlađe čitaoce. Povremeno su ga optuživali da se bavi književnošću. Govorio je da je pisanje najveća zabava koju čovek može sebi da priušti.“

Govorio je da će pisati dok ga ne zakucaju u mrtvački sanduk – koliko se zna, držao se toga.

Ne mogu da obećam da ćete razumeti. Mogu da vam obećam da će vam čitanje njegovih knjiga biti najbolja zabava koju sebi možete da priuštite.

divider

Advertisements

Tajni Deda Mraz za trogodišnjake

Novembar i decembar su nam bili rezervisani za još jednu aktivnost – Tajnog Deda Mraza.

Kao i prošle godine, žene sa Mamine beležnice su se prijavile da budu asistenti svojoj deci koja su trebala da naprave igračku na poklon – opet ništa fancy i ništa skupo, najskuplja je trebala da bude poštarina.

Ove godine je učestvovao i Balavac, pa sam asistirala u dva poklona – drugarica Beca je  bila šešir i produžena ruka, i za Balavca je izvukla Dušana i mamu Ivanu a za Pile – hahahah – opet Nevenu i mama Tijanu! Ovaj put mi je bilo još teže da ne „ispljunem“ kome smo mi Tajni Deka, ali sam stoički izdržala! Bravo ja!

Za Dušana sam smislila Activity kocku – nešto ranije sam sa njegovom mamom pričala o kupovnoj kocki i koliko sam, u stvari, bila razočarana u nju.

Fotografija preuzeta sa  pino-toys.rs

Fotografija preuzeta sa pino-toys.rs

Iako na fotografijama sjajno izgleda, posle dva dana posmatranja kocke na podu sobe sam shvatila da u njoj nema skoro ništa izazovno niti interesantno. I sama kocka ti dozvoljava ograničen razvoj igre (bar meni, a uzela sam u obzir i varijantu da od nje napravim stočić) a i Pile nije bio oduševljen. Možda će Balavac umeti njome da se igra kako zaslužuje, za nas dvoje nije.

Dušanova je „malo“ veća i mnogo jeftinija, ali poznajemo i njega i njegovu mamu i dobro smo razmislili šta bi njemu bilo interesantno a njegovoj mami kupilo desetak minuta mira i odmora.

1. strana – Jež

Ovde je Balavac ostavio svojih ruku (prstića) trag, i to u vidu belih bodljica. Da se ne lažemo, sa 8 meseci taman je za to sposoban. Ali bio je divan i sjajan i pustio me je da završim sve na vreme, pa se to računa kao odlična pomoć.
Leđne bodlje i glava se kače čičak-trakom, pa kutija može da se lepo rastavi i skloni da ne smeta.
Kolutovi su isečeni od kartonskih tanjira i sjajno lete, pa Dušan može da vežba bacanje do mile volje (a pritom da vazne po kući ostanu u jednom komadu).

2. strana – Čudovištanca

Vrećice su napunjene pirinčem i opšivene, pa se lako bacaju i imaju savršeno malu težinu. Numerisala sam ih, pa Duki može da vežba i matematiku i košarku, ali i da se takmiči sa još nekim ko ima više bodova.
Iste vrećice mogu da nose i azbuku i alfabet (pitajte da li sam Piletu napravila azbuku?)

Pile nije učestvovao u izradi, ali je naravno morao da testira. Toliko mu se dopala (ovo je samo komadičak od količine fotografija koji imam) da sam počela da se vrpoljim kako da mu saopštim da se to mora poslati za koji dan, da ne ostaje kod nas. Bar sam otkrila šta mu se dopada, pa ću gledati da to uvrstim u buduće aktivnosti.

3. strana – omaž čuvenom crtaću „Istorija automobila“

Šta više reći – genijalan crtani, a kad već vole automobile pa da im se pridružimo!

Slobodnom rukom iscrtana petlja, parking, zgrade, autoperionica, saobraćajni znaci i semafor (eto prilike za učenje) i naravno – hamburgerija „Kod Dukija“.

4.  strana – Čije je to lice?

DSC_2355Sjajna igra, čak i od 2+. Laminirate zasebno crtež osobe i zasebno oči i usta u raznim grimasama i „stanjima“. Tako od malena mogu da uče neverbalne znake i emocije poput ljutnje, tuge i sreće. Pile najčešće počne da se smeje kad se izabere osmeh, ali suzne oči uvek lepi naopako (?!). Sam crtež je zalepljen za kutiju, ali oči i usta se kače čičak-trakom, pa ih je lako skidati i stavljati. Napravila sam pet setova očiju i šest grimasa, pa dete ima zaista šarenolik izbor ispred sebe.

5. strana – neprevaziđeni X i O

Pobedio me je. Neću da se „vadim“ na drugo dete u krilu, umor, nategnute živce i neumorni iritirajući pseći lavež. Neću.

Drago mi je da je shvatio, a po izrazu lica mislim da mu se otvorio nov prozor u svesti – Board game!!

Figurice su od recikliranih čepova za vodu. Da postoji šesta strana (na kojoj su NEKI insistirali) i da je Dušan stariji verovatno bi nacrtali šahovsku tablu ili polje za Mice (koje ne znam da igram ali sam voljna da naučim), međutim Dukijeva mama je kreativna dama pa joj ostavljamo ovo kao opciju.

Šesta strana nije urađena – namerno.
Htela sam da može na jednoj strani da stoji bez straha da će nešto otpasti ili se obrisati.

Nevenčicin poklon je malko drugačiji. Pile je radio bar 60%, radili smo ga dugo i plus ona voli vile i princeze a nama je to malo nepoznata teritorija pa smo bili extra pažljivi.

Plutane čepove smo prelepili belim maramicama, zalepili suknje, kosu od vunice, krila od tila, petlju da mogu da vise s plafona (kreveta ili prozora, mada sam ja zamislila lep mobilijar od grančica, ali ko mene pita ..), Pile je insistirao da im nacrta i nos i oči i usta i čak je jednoj dao ime .. Baš sam se iznenadila.

DSC_7134

Na netu smo našli selo, odštampali i zalepili u kutiju tako da sve može da se složi kao harmonika. Spakovali smo i bunar i kola sa cvećem koji zasebno stoje pa može da se napravi pravo 3D okruženje. Pride smo poslali i pakovanje bojica, pa pošto je selo samo crno-belo, ostavili smo Neveni da ga oboji po želji.

 

Mislim da smo ove godine pogodili s poklonima, i mi smo uživali praveći ih i deca igrajući se, a Tajni Deda Mraz je pravi način da se deci od malena pokaže stvarni duh darivanja. Na kraju, ovo je jedna od onih sjajnih igara kojom decu učite vrednosti darivanja.

divider