Kad porastem biću …zubar!

Došlo i to vreme – zubar da se poseti.

U pokušaju da ga nateram da radi nešto s četkicom sem da je grize, kupili smo i onu rotirajuću. Naravno, pažnjom ošamućene haringe on zube i dalje ne četka, nego pali i gasi tu četkicu do iznemoglosti.

Pa smo se vratili na običnu.

Onda smo prešli na pojašnjavanje s pomagalima. Ako je vizualista kao i ja – biće mu lakše da razume. A i nadam se da će lepše sarađivati s doktorom posle ovoga.

Zubar kojeg sam im namenila je divan – Baka ga je našla pre 20 godina u dečijoj bolnici kad je trebao mom bratu. Do sada nisam čula da je iko ikad rekao nešto loše za njega. Čula sam tek nedavno da je prvenstveno radio sa decom sa posebnim potrebama, tako da mi je sada jasniji njegov pristup – naime, brat je u zubarsku stolicu seo tek posle pet dolazaka! Do tada su se njih dvojica vozali, pregledali zube studentima, pričali viceve i doktor je dopuštao da mu „pomaže“ u poslu.

E, da sam ja imala takvog zubara ne bi me tri znoja oblivala kad treba da idem na kontrolu!! (u moju odbranu, idem redovno – vodim se taktikom da je bolje ići preventivno nego kad zaboli, jerbo kad zaboli bolje neko da me ubije).

Davno još sam pokušala da nađem onu veštačku vilicu što je imaju zubari (bar su je imali kad sam ja bila mala), međutim neeesam uspeeela. Čak sam snizila kriterijum pa sam bunarila za onom šaljivom vilicom, što škljoca – bez uspeha (javite ako nađete negde jednu ili drugu, i dalje bih volela da ih imam).

Onda je Pinterest uradio svoje. Svašta ima da se nađe, ako imate malo vremena da tražite.

Treba vam Playdough, pinceta, stara četkica za zube, ogledalce iz doktorskog seta, biber u zrnu i (u nedostatku perlica ili onih klinčića za golf loptice) kukice za zavese. Znate, one stogodišnje plastične, što se danas skoro i ne koriste.

E kad se ne koriste – ja ih imam. Čak i više vrsta, pa sam mogla da biram oblik.

Napravite lažnu vilicu, pobodite „zube“ i mali zubar može da prione na posao.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Zube smo brojali, prali, vadili.

Onda sam napravila zub veličine onog konjskog iz „Pop Ćire i pop Spire“, da mogu lakše da pojasnim koren, krunicu ali i karijes (tu ulogu je preuzeo biber). Pričali smo o hrani koju zubi vole i ne vole, o namirnicama uopšte – mada mi često o tome razgovaramo, posebno ako počnu učestalije da traže slatkiše, što se uglavnom poklapa sa praznicima kad njih ima na izvolte jerbo za dečiji razvoj ništa nije tako dobro kao čokolada, šećer i prerađeni šećer – neizostavni delovi paketića i poklona koje dobijaju.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Za kraj smo napravili jedan mali opit – dva jajeta u ulozi života! Jedno smo potopili u koka-kolu, a drugo u sirće. Za sirće sam bila ubeđena da će odraditi sve kako treba, ali u kolu sam sumnjala, i to donekle opravdano.

Naime, kola treba da imitira okruženje u kome zubi tamne ukoliko se ne održavaju. Sirće treba da imitira okruženje u kome neke bakterije, u kombinaciji sa određenom hranom, prave kiselu sredinu za zube, što zube nagriza i omogućava lošim bakterijama da napadaju zub.

I tako smo potopili dva jajeta na 24 sata. Živa. Mogla sam ih skuvati, ali eto, može i ovako.

Jaje iz kole je malo potamnelo – Pile ga je malo gadljivo gledao, ali sve u svemu ništa spektakularno. Od naše kole nisam vatromet ni očekivala.

Jaje iz sirćeta je opravdalo opit – ljuska je postala gumasta da gumastija ne može biti. Pile nije smeo, pa je Balavac zab’o prst u njega dok nije eksplodiralo.

Lekcija nije naučena, ali je učena. Od njih malih ni ne očekujem da je savladaju kao za fakultet, ali volim kad razumeju ako pričamo o nečemu.

A ovih dana idemo u pravu ordinaciju.

Kakav je trtljav, na lakat će progovoriti – bolje da unapred upozorim doktora na brbljivog pacijenta…

Naše prvo more – deo II

Polako smo išli s ovim – već sam primetila da mu je ponekad puno ili dosadno ili jednostavno nije raspoložen za moje „vođstvo“, tako da se morska tema razvukla na više nedelja. A ponekad se osmelim na nešto naprednije, samo da bi se podsetila gde mi je mesto.

DSC_5135

U duhu morske teme – ajkula hvatačica. Zbog (ne)razvijene motorike trogodišnjaka, uglavnom je hvatala beton umesto ribice, ali se zato Deda sjajno proveo (Deda ima godina, pa pamti kad su slične igračke bile plafon igračkanstvenosti u mestu gde je proveo detinjstvo). Proces pravljenja možete videti Ovde, zaista sjajan sajt i sjajna žena koja ga uređuje.

Iskoristili smo i kišu najbolje što smo mogli – nepotrebno je reći da je bio mokar do gole kože. Usput je upoznao i nove prijatelje („Da, i u moru ima puževa!“).
DSC_5156   DSC_5231

Zatim smo pravili morskog ježa od čačkalica i testa za igru, ali je i dobio laminrane ribice da ih slaže – još uvek voli malo-malo veće-još veće-najveće igru. Slagali smo ih kako smo stigli, pritom me je terao da imitiram kako velika riba jede manju (pritom sam ja riba a on mala riba). Šta ću, voli da se smeje a ja volim kad se on smeje.

DSC_5399DSC_5408ribe

 

 

 

 

I – taaadaaaa!! Poslednji komadić slagalice – na prevaru, doduše. Dopalo mu se ali Deda mu je kupio veeeeliku pobulu (formulu) i sad i disanje pada u vodu.

Znači, treba vam karton koji ćete presaviti na pola, a zatim nacrtati, obojiti i iseći hobotnicu (za OCD-aše ili za mame sa starijom decom: bilo bi dobro da obojite sve četiri strane kartona pa tek onda crtate i sečete. Čak i kolaž bi izgledao sjajno!). Ja sam se trudila oko dva kraka dok je Pile uporno vukao linije. Onda sam odustala, šta ja znam šta je umetnost…
Zatim kleštima sa rupicom bušnuti svaku ribicu/meduzu/morsku zvezdu (sve ono što ste pravili do sada), kao i svaki krak hobotnice. Na jednoj hobotnici nacrtati usta i oči (ovde je to Pile radio i jako sam ponosna kako je ispalo) i nju zaseći do pola glave od pipaka na gore. Drugu hobotnicu zaseći od vrha do pola glave, a onda ih „umetnuti“ jednu u drugu, tako da dobijete 3d hobotnicu.
Onda vam ostaje samo da kanapom spojite ribe/meduze sa pipcima, izbušite rupice za kačenje i – voila!
Prdavo pile imenuje svaku ribicu dok se hobotnica vrti a Balence (da, rastu nam zubi) zija u meduze bez da trepće.

Ovu aktivnost sam čekala da bi mogli zvanično da završimo Morsku temu. Mobilijar bi mogao da se primeni na temu jeseni ili farme ili maltene bilo šta što sada radite s detetom, a pritom je vrlo lep ukras za sobicu ili kao poklon za neku baku ili drugara.

divider

Play-dough

 Obećani recept za testo za igru. Mislim da mi je ovo treći koji sam isprobala, i do sada najbolji.
testo
Za sada najsvilenkastije i sa najprijatnijim mirisom
  • 120 gr brašna;
  • 60 ml vrele vode;
  • 1.5 kašika soli;
  • 1/2 kašike praška za pecivo;
  • 1-1.5 kašike ulja;
  • 1/4 kašike glicerina;
  • 3 kapi boje za kolače (po originalu idu 3 kapi boje u gelu, ali pošto smo u ovoj zemlji gde smo, ja dodam između 8 i 10 kapi obične boje za kolače).

Smešati sve suve sastojke. Napraviti rupu pa u nju usuti ulje, glicerin i boju za kolače, malo umutiti ne mešajući brašno, pa dodati vrelu vodu i sve smešati dok ne postane glatko.

Testo držati u zip-lock kesama, zatvoreno i bez vazduha, najbolje u frižideru. Dok nije predugo ostavljeno na vazduhu zaista dugo traje. U tu svrhu mogu poslužiti i bočice iz apoteke.

 

Žuta dvo-nedelja

Kako nas je tokom Žute nedelje zakačio onaj čuveni „prozor“ u kom se očekuje reakcija na MMR, jedna nedelja Žutog se pretvorila u dve. Iako je reakcija bila blaga temperatura u trajanju od jednog dana, ja sam provela jos četiri posle toga očekujući eksploziju – koja nije došla. Njemu izgleda nije smetalo, i dalje se raduje senzornoj kutiji (koja se sad pretvorila u dve kutije, pa mogu unapred da spremam) i vidim da jedva čeka posebna iznenađenja.

Što se tiče njega samog – i dalje ne govori, mada sad već mislim da je lenj. „Mamu“ je majmun, „Niiiiiii“ je konj a „papapa“ je papagaj, i to smo izvukli samo uz pomoć knjige i 4x na dan upiranja prstićem u životinju koju mama mora da oponaša. Kad je već toliko zapeo za životinje – e, onda neka se spremi. Na Najlonu i Limundu sam kupila toliko plastično/gumenih životinjica da sad svaka grupacija ima svoju kesu – domaće životinje (ok, tu malo oskudevamo, bitno da imam 4 kokoške), insekti, vodene životinje, dinosaurusi, životinje savane i prašume. Sad, pošto je plava sledeća, možda bih mogla da uklopim vodene životinje i plavu boju u sledeću nedelju … Hmmmm …

Žuta nedelja je počela sa malim iznenađencetom – u obliku žutih vodenih perlica (Basta doo). Male su, pomalo ljigave i fantastične za prenošenje i presipanje. Mana im je sto moram noć pre da ih potopim u vodu. Sa njima je bio i neki mali žuti zglavkar, a kako ga je Pile uporno ignorisalo nema ga ni na fotkama.
Kako je  dan bio izuzetno topao, perlice su došle kao super osveženje!

ImageImage

Na kraju ih je bilo posvuda – nezgodno je što se razmljeckaju kad staneš na njih pa ih je malo teže pokupiti, ali jedan veeeliki čaršav rešava problem. Opet.

Na prvom poslužavniku su ga dočekale žute pufnice od vunice, ali fotografija neeeema … I to sam tek sada shvatila. Elem, same po sebi ga nešto ne interesuju, ali igrao se njima taman toliko da ih dobacuje mački koja je dobila blag moždani udar od duple sreće – em se neko igra sa njom (jesam pomenula da je Sijamska mačka u pitanju? Da je jako zahtevna, mazna i da voli ljude? A glasna? A zahtevna?) em je dobila novu igračku! Sad moram da sklanjam pufnice od nje pošto mu ‘ladno ukrade i pobegne.

Senzorna kutija ga je opet oduševila. Ovaj put je to bila mešavina pšenice i nekuvane testenine i voli obe teksture ali zasebno, ovako mu valjda smetaju dodiru – veliki komadi testenine budu kao kamenčić u cipeli među svom onom pšenicom. Cvece, žito, suncokreti, nosorog, čamac, trake, jabuka, kokoška, patka, jež, limun, kartice sa patkom i piletom i štipaljke sa lalom i leptirom ga nisu mnogo dojmili. Osim žute ping-pong loptice. Nju je danima vijao po kući, uživajući i u zvuku koji pravi na pločicama i u skakutanju. senzorna

Predpostavljam da će mi dete biti zahvalno za igračke, kartonska kutija i ping-pong loptica će biti sasvim ok za njega. Naravno, to ćemo shvatiti tek posle potrošene godišnje plate na igračke. Tako nas je i mačka za…vrnula, na kraju smo shvatili da kupovne igračkice ne ferma ali da uživa u zgužvanim maramicama. Sad imamo odbačene miševe, loptice i perje i hroničan nedostatak maramica.

senzorna u igri

Druga tacna je sadržavala Slime, odnosno Ljiga kako ga ja zovem. To je burence male ljigave smese koja se ne lepi za ruke i površine ali se lepi – tj ne ostavlja trag iako je hladno i vlažno u ruci. Fantastično se tegli, sipa, presipa, mesi, baca, mrda, ljulja … ma strava i užas! Čak imam i fine fotke na kojima mu faca ide od blagog ushićenja do potpunog užasa i to u sekundama! Mislim da je imao želju da se smeje i da vrišti istovremeno – ne voli da isprlja ruke osim ako to ne radi SAMO on. Sem teksturalne, nema nikakvu drugu edukativnu vrednost, ali mislim da dete treba da upozna i takve osećaje.

Ljiga

 ljiga2

Onda smo gnjavili testo. Sam je shvatio da modle daju oblike i da može sam da ih napravi. I bio je skroz oduševljen time. Oklagiju još nije pokopčao ali ima početnu i krajnju tačku, još mu samo malo fali pa da poveže sve, kako i ta naprava funkcioniše!

testo

Naravno, otac mu se mešao u posao. Stalno. Morala sam da obavim još jedan „Znaš za koga je sve to spremljeno?“ govor koji nije baš oduševljeno primljen ali mislim da je urodio plodom. Bar za neko vreme, al’ ću ipak da spremim i za njega neku aktivnost od nedelje :o)

Drugi dan Crvenog

Uobičajeno, ni ovaj dan nije počeo kao što sam planirala. Od kasnog ustajanja do odbijanja pola doručka. Na kraju ga je uzela moja mama dok ja pripremim ručak da mogu da se posvetim bez žurbe i njemu i Tot školi, i vratila ga sa dijagnozom opstipacije, te smo celo prepodne proveli mučeći se. Jadničak, stvarno mu nije bilo dobro, a kako to nije uobičajeno za njega nije znao kako da se nosi sa svime.
Elem, još jednom je uhvatio srculenca i kalup za led. Sam kalup ga manje interesuje ali ako mu uz srca dam plastičnu času zabavi nikad kraja. Potom je video Crvenu kutiju i posle rasprostrtog čaršava (lekcija naučena!) pustila sam ga da se igra sa bakom. Uz blage smernice počeo je da joj dodaje jabuku, ribu, narukvicu – sve sem lopatice pošto mu je i dalje No. 1 da presipa pirinač. Zabavu smo prebacili na crveno testo za igru kad je baka krenula da se nervira što podmladak razbacuje pirinač po sobi (ok, stvarno je preterao).
Testo je, kao i uvek, zabava bez premca. Tu sam iz prve ruke videla kako je kad se ne prati dete. Baka je pošto-poto htela da on vadi modlama oblike koje mu ona da na testu koje ona želi tako da sam morala da intervenišem. Malo je falilo da podelim testo na 2 gomile i svakom dam po jednu da se zabavljaju.

DSC_0903

Nije ga držalo dugo, ali za njegov uzrast 20 minuta je fantastično!

„I spy“ bočicu sam mu davala u više navrata – apsolutno ga ne interesuje, na moju žalost. Iako sam upozorena da se ovo može desiti, maličak mi je žao pošto po meni ta aktivnost pruža dobru i raznovrsnu zabavu. Sa edukativne strane – nisam kvalifikovana ali iskreno mislim da ima potencijala. Ova konkretno sadrži bubamaru, dugme, cvet i jabuku. Baš sam ljubomorna na stranjske „Dollar store“ gde možeš sasvim fino svim i svačim da se opskrbiš, ali eto .. moraće da nauči da živi sa crvenim dugmetom i bubamarom.

DSC_0912

Za kraj sam mu sklonila sve autiće i donela i one čuvene „Igračke – razno“ kutije ujakove CRVENE autiće. Odmah je shvatio da ove vidi prvi put, kao i da „Hmmm, ta formula je baš zgodna za rastavljanje“. 4 automobila su direkt išla u garažu, ovo je ono što sam nahvatala.

DSC_0911

Sve u svemu – pouke današnjeg dana su:

  • ustani ranije – oboje ste mnogo sretniji.
  • slušaj svoje dete – ne je ne i možes samo da mu zavidiš na načinu na koji se igra.
  • spremi jednu dodatnu aktivnost, u slučaju da prezire tvoju „I spy“ bočicu.

Za sutra treba negde da pronađem štampač i odštampam ta tri papira – nikako nisam mogla da se setim šta je još crveno sem jabuke, bubamare i cveta.