April, 2015
Rešila sam da „skoknem“ do banke posle vrtića, sa sve Piletom na zadnjem sedištu bicikla.
Kad smo skrenuli suprotno od onoga gde obično skrećemo, pita me:
„Mama, a gde nam je kuća?“
„Rekla sam ti, ne idemo kući, nego idemo u banku“.
Posle dve sekunde (gde mi je verovatno pogledom svrdlao leđa) čujem ga kako prekorno kaže:
„Mama. Samo sam pitao gde nam je kuća.“
Tetka se hvata za kvaku.
„Ajd zdravo, moram da idem na posao“
Pile kaže mrtav ozbiljan:
„Ajd zdravo, moram da idem na posao“
Pile kaže mrtav ozbiljan:
„Mama je rekla da neko mora da nas čuva!“
„Moram da idem na posao!“
„Neko mora da nas ČUVA!“
„Moram da idem na posao!“
„Neko mora da nas ČUVA!“
„Moram da idem na POSAO!“
„NEKO MORA DA NAS ČUVA“
„P-O-S-A-O!!!“
„TO ne ZVUČI kao ČUVA!!!!“
Pao je i udario glavu o laminat. Posle kuknjave dostojne operacije na zivo, kroz suze kaze:
„Ti i tata da napravite jedan mekan patos, kada padnem da se ne udarim kao cekic!“
„Deda, sram te bilo, ja sam bijo stalno tu a ti mi nisi dao ni mrkvu vecere!“
Pile: „Mama!! On je uzeo posteljinu za sto!!“
Ja: „Pile… to se zove stolnjak.“
Kriminal Koka 