Prvi susret s baletom – Krcko Oraščić

Kako divan uvod u novogodišnju euforiju, Piletov i moj izlazak 1na1 – Krcko Oraščić!

Pre par godina sam razvila strašnu privrženost drvenim lutkicama Krcka Oraščića. Nekako mi simbolizuju Novu Godinu i praznike i celu tu ushićenost oko budućnosti. I, narafski, našla sam jednu, pa još jednu, pa još par sitnih – za jelku – a onda je Baka preuzela uzde i sad ni ne znam koliko ih imam. Deca ih obožavaju, pa smo ih ove godine premestili sa visokog mesta na mesto ispod jelke, te su im imali pristup kad god su hteli, a to je značilo igranje sa novim figurama. A onda je neko dovoljno porastao i za pozorište, i eto, nas dva srećna.

Karte smo rezervisali bezmalo mesec dana ranije, i jedva smo ugrabili mesta! Slagaću, mislim da ima samo 4 izvođenja i to samo u decembru, tako da imate vremena da razradite taktiku kako da dođete do karata za ovu godinu.

Balavac nije išao s nama – još uvek ne voli glasnu muziku (mada nije nešto glasno, ali znamo se nas dvoje) i mislim da bi mu bilo naporno da sedi toliko dugo u kontinuitetu – jeste da postoji pauza, ali dva sata je dva sata, a pundravci su pundravci.

Mnogo dece, mnogo šareniša, odlična scenografija – nas dvoje smo se proveli sjajno! I Pile i ja smo se oduševili kostimima, tako da mu je trebalo samo malo podstreka da pohvata „loose ends“ kod likova za koje nismo znali ko su (podsetnik: program nabaviti PRE, ne posle predstave).

Prepričavati je neću, ne bih mogla da dočaram sve utiske. Muzika tu igra itekakvu ulogu, a verujte mi da ne biste voleli ni da pevam ni da sviram. Ali, obojica JESU imala mali niz aktivnosti posle toga, sve vezano za Krcka i za Novu godinu, pa ćemo na to da se fokusiramo.

Pile je bati odmah ujutro referisao gde je bio i šta je radio i šta je video i koga je čuo. A onda je, da bi to i dočarao, bati crtao Krcka, Vilu Šećeru, Kralja Miševa i vojnika (oni su ostavili jak utisak – top na sceni ga je dodatno pojačao).

Za Balavca sam pronašla zanimacije: sortiranje. Sortiraj po obliku, sortiraj po veličini i sortiraj i po obliku i po veličini. Za to vam treba 2-3-4-5 različitih oblika, u različitim veličinama. Pošto naša tema prati Krcka i novu godinu, oblici su bili Deda Mraz, Krcko, pahulje i ukrasi za jelku.

Koju nedelju ranije (nije loše povremeno dati sebi vremena da se razmisli o nekoj temi) sam pripremila kartice za matematiku – odštampala sam pahuljice sa zadacima sabiranja i oduzimanja. Zatim sam ih plastificirala i dala mu uz male plastične pahulje, kao pomoć (em dođe kao abakus, em deca vole da rade s prstima).

Naravno, Balavac je morao sve da isproba pre bate, ne može on da bude isključen.

Zatim smo prešli na slova – da ne kažem čitanje, iako Pile ume da čita slova i (vrlo neobično) iako čita jedno po jedno slovo, zna šta je pročitao i može rečenicu da poveže u celinu. Slike, poput Krcka i kralja Miševa treba spojiti sa natpisom, sto znači da treba da pročita i spoji pročitano sa slikom.

A onda smo prešli na kockanje … Jerbo mora malo i zabave da bude :) Trebaju vam zvezdice iz prethodne aktivnosti i kocka. Mi smo bacali kocku naizmenično, i poklapali zvezdicama broj manji nego što bi kockica pokazala.

Za sledeću zanimaciju vam treba brašno (ma bilo šta belo, da imitira sneg), ali kako Pile ima kontaktnu alergiju na brašno, a soli nije bilo u toj količini, njih dvojica su dobila poklopce od kutija i kukuruzno brašno da piskaraju po njemu.

Za kraj sam pronašla odlican paket Birmingham Royal Ballet-a: stranice za bojenje, figure za isecanje, razne igrice, kao i lepo i kratko opisan nastanak „Krcka Oraščića“, ali i kako da upoznate decu od 3 godine (pa naviše) sa baletom. Oduševljena sam kako su to pametno uradili, da deci približe balet što više – eto odličnih smernica za naša pozorišta!

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Ovde njih dvojica su prvo obojili, pa isekli figure, koje na mestu predviđenom za noge imaju dve rupe, pa kad provučete prstiće dobijete pravu figuricu koja šeta.

Tih listova za aktivnosti ima na sve strane. Možete praviti balerine od papira, vežbati osnovne baletske korake, identifikovati instrumente dok slušate muziku ili pričati o drugim zemljama uz arapski ili kineski ples, ili samo zajednički pogledati (poslušati) Diznijevu „Fantaziju“, gde je korišćena muzika Čajkovskog.

A još bolje: upišite u kalendar decembar mesec i uživajte s decom.

Kako uhvatiti sunce!

Ova aktivnost je kao poručena za zimu – kad već nema sunca, onda nam svaka boja dobro dođe!

Prvi Suncatcher sam videla pre dvadesetak godina – tetka iz Kanade nam je poslala preslatku malu sovicu izdeljenu na polja. Kao i sve što su slale, zbog manjka mesta i ovo je stiglo bez ambalaže i uputstva za upotrebu pa nam je bila tek samo zanimljiva dekoracija, dok je neko nije jednog dana zakačio na prozor – sunce ju je dohvatilo i refleksija na podu se rasula u hiljade boja! Zaista fantastično za videti!

Evo je! Viri u uglu!

A onda, prošle godine, predusretljiva prodavačica u knjižari u Pašićevoj ulici mi ponudi jedan za dečiji poklon i to ni manje ni više kao DIY varijantu – plastičan oblik izdeljen na polja sa sve četkicom i bojama u pakovanju! Ostala sam zatečena (i to na više frontova, em je jako bila ljubazna em je pogodila u kom pravcu ide kreiranje poklona), u Srbiji Suncatcher i još DIY! Oh, ima nade i za nas ..

Ova aktivnost je zahtevala malo logistike, Pile je mali da boji po poljima. Tačnije – blentav je, da se ne lažemo. Dosta dece njegovog uzrasta boji fino, u okvirima, ali on nije jedan od njih. Taj će okvire uvek posmatrati kao nešto što je neko drugi džabe postavio, tako da kupovni suncatcher on neće dobiti pošto, jel’ – kod njega to nema svrhu. Isti odnos ima i prema bojankama, on najviše voli čist list papira.
Umesto toga, draga Zo nam je nabavila foliju za koričenje iz fotokopirnice (znate, onu u bojama, što stavljaju kad koričite fotokopirane knjige), a ja sam na vreme odustala od dvostrane kontaktne folije i pronašla jednostranu. Malo lepljive trake, mnogo seckanja folije i moje je bilo samo da fotkam. I da opominjem tatu da ne prisvaja aktivnost za sebe.

Popuno providnu (ima polu-providnih, matiranih, sa šarama ..) foliju sam odlepila i okrenuvši lepljivu stranu na gore, lepljivom trakom zalepila za sto. Ispod sam stavila papir, da bi Pile znao gde da lepi. Foliju u boji sam isekla na razne trouglove, pravougaonike, kvadrate i polu-krugove i dalja objašnjenja nisu bila potrebna.

Za kraj je ostalo da smislim kako da je okačim na prozor, a da nije zalepljena (naši prozori gledaju na zapad, nema tog lepka koji će izdržati zapadno sunce pod staklom). Pošto je inicijalni oblik kvadrat, ni Pile nije našao za shodno da lepi u kružnom obliku pa je obruč za vez, kao okvir, otpao. Nije da se nisam trudila, ali kako god bih ga namestila bar jedan, meni lep, detalj bi „izašao“.

Pa sam rešila ovako – prvo, onu još uvek lepljivu stranu sam prelepila običnom kuhinjskom providnom folijom, tako da se ništa više ne može ni zalepiti ni odlepiti.
Onda sam (u duhu reci-reci-reci-reci-klaže) od stare kartonske kese isekla okvir i zalepila suncatcher između. Malo zumbe (ne skakutanje nego alatka za rupe), dve nitne i parče kanapa i drage boje! dobrodoše u naš dom!

 

Planiram i bakama da napravimo po jedan, stvarno se i lako i lepo prave, iako sledeći bih volela da bude malo komplikovaniji, odnosno da pokušamo sa nekim okvirima.