„Jesen je najbudalastija tuga među tugama.“ M. Antić

Što sam starija, to se lakše odričem dečijih emocija prema godišnjim dobima. Znate već, sve se vezuje za školu (jel’, oko čega drugog detetu da se vrti život), pa je sve tako tmurno i sivo i kišno i ono društvo sa letovanja je tako daleko, a leto je u stvari super jer je toplo i more i svaštanešto, a zimi je još bolje kad miriše na sneg posle kog ide proleće kad sav Život prosto vrišti.. Pa ko bi me krivio?

I tako ja ostadoh prilicno zatečena kad sam shvatila da ja jesen, u stvari – volim. Na stranu što me sad podseća na detinjstvo, jesen u Banatu (i prateće krvave radinosti tamo potkraj Novembra) nego što je Pile novembarsko dete i što je jesen u stvari užurbana a ne uspavana i ima toliko iščekujućih osećanja u sebi da mi je krivo kako to nisam ranije primetila.

Baš je najbudalastija tuga medu tugama.

Pile nije primetio. Njemu je smena godišnjih doba nešto što se dešava, nema tu mesta žaljenju ili bistrenju. U stvari, on je jedna mala pametnica, a mala pametnica vec par dana ima pune tri godine i referat sa rođendana ćemo podneti kad budu fotografije u našem posedu. Samo ću reći da nam je svima bilo divno.

U međuvremenu smo se zatvarali u kuću samo kad je napolju bilo ružno vreme – što je ove jeseni počelo baš za njegov rođendan i to kišicom. Do sada je bilo poprilično suvo i toplo, a sad se već primećuje da smo dobro zagazili u deo jeseni bliži zimi, tako da je već vreme da pripremam i zimske aktivnosti. Za sada, u jesenjim, neće biti puno pisanja iako aktivnosti hoće.

Šta možeš uraditi sa ljuskom od oraha? 

 

 

Napraviti brodice!! Malo hot glue gun – rada, jedna čačkalica i papirić u boji.

Još ih nismo porinuli, ali ne brinem se da će biti zaboravljeni.

Šta još može da posluži da dočara jesen?

Majina novootkrivena ljubav prema pečatima mi je dala ideju da konačno iskoristim plutane čepove – skalpelom sam obradila jedan kraj tako da liči na list pa sve to puta tri, pa je Pile dobio tri nove igračke i tempere da pravi jesenje drvo.

(njegova jesen ima i zeleno lišće i kakva je ova naša, ajd ti sad njemu protivreči da nema zelenog lišća?!!)

Na kraju je na drugom listu crtao ježa i pojašnjavao nam da ima bodlje na sve strane, što samo znači da nam treba nova četkica za slikanje.

Šta još može od lišća da se napravi?

Lepljenju (o, radosti!) je prethodilo malo predavanje čemu to sve služi lišće i šumski plodovi raznim živuljkama u šumi (što je dobrodošlo i kao uvod u treći deo Malih Jesenjih Radionica). Za sada smo uradili sovu i ježa, za vevericu i ptice imam posebne planove.

Iz nekog razloga, sova ima žireve ispod očiju,  ali verujte mi da nisam htela da čujem zašto sova ima podočnjake. Ali jesam bila fascinirana što ih je zalepio ispod oba oka, i to simetrično (neee, nije simetrično dete, ja jesam ali on ne – on to ne primećuje), što meni samo kaže da je to uradio s nekom namerom, a ne eto tako. Obe podloge za živuljke su od kartonskih tanjira, koji su se pokazali kao sjajni za raznorazne aktivnosti (kojih je kod nas sad toliko da ću morati da napravim neko mesto za izlaganje u njegovoj sobi, čisto da ima pred očima šta je sve u stanju da uradi).

Mislim da ovime završavamo drugi segment Malih jesenjih radionica. Spisak aktivnosti trećeg dela postoji kao niz crtica u mojoj glavi, još samo da im odredim redosled pošto volim kada se prirodno nastavi  u nešto drugo, odnosno ovde u Zimske radosti, iako nam se smeši mala digresija u vidu Communal helpers (za koje do #$%& nemam odgovarajući prevod, pa ako iko ima ideju slobodno nek javi!).

Kad je jesen – sve se oko lišća vrti!

Polako i kod nas dolaze krafterski alati i potrepštine, na moju neopisivu sreću. Svaki put kad čitam blogove mama iz drugih država padnem u očajanje – one mogu na mnogo mesta za male pare da kupe sitnice o kojima ja mogu samo da sanjam! A kakva sam, većinu tih stvarčica bih verovatno radije skladištila nego upotrebila, iako baš uvek kupujem s jasnom namerom šta ću sa tim da radim.

To što se namera malo promeni, nije mnogo bitno.

Kesicu sa lišćem sam kupila („Univerzal“, tu ima da se uzme i googly eyes) jer sam znala da ću sigurno da je upotrebim negde kad budemo radili jesenju temu, i nije dugo stajala neotvorena – prosto savršeno lišće za našu jesenju kuglu.

Treba vam:
: lišće
:: pogodna grančica koja ima formu drveta
::: tegla
:::: silikonski lepak
::::: voda
:::::: glicerin (ima u apotekama za sitne novce)

Pile i ja smo se bacili u potragu za lepom grančicom po dvorištu, koju smo iseckali tako da „upada“ u teglu. Naravno da je morao i on da secka, pa je tu palo i prvo preznojavanje hoćemo li se izvući sa svim prstima. Uz moju pomoć, to je obavio kako je hteo pa smo prešli na lepljenje. Ja sam toplim silikonom nanosila tačkice na mesta na koja je pokazivao prstom, a on je u te tačkice ubadao lišće. Na kraju smo sipali vodu pa je on dodao još lišća unutra, bez lepljenja.

Pokušali smo da zalepimo i kamenje na dno, ali to nije bila dobra ideja – brzo se odlepilo i landaralo tako unutra i pravilo još veću guzvu, tako da smo ih povadili i dodali još lišća i dve kašike glicerina. Zatvorite teglu, protresete, okrenete i – voilà!

Jesenja kugla – Jesen u tegli!

Zbog glicerina voda je malo gušća, pa lišće lepo leluja do dna. Predpostavljam da smo uzeli veću teglu a da je drvo zauzimalo 2/3, lelujanje bi bilo još uočljivije. Bez obzira na veličinu, zaista je upečatljivo!

Međutim, od svega mu se najviše dopalo lepljenje, pa smo odabrali još jednu grančicu na kojoj smo lepkali lišće da ukrasi bakin prozor.

Sledeći dan smo prešli na crtanje – tempere obožava, a štapići su mu samo pojačali doživljaj.
Ja sam nacrtala drvo, usput smo odabrali boje za lišće („Jeste, lišće je zeleno, u jesen je žuto i braon i crveno.. ne, nije plavo“) i dala sam mu štapiće u ruke.

Vrlo pametno ih je stavio i pri korenu drveta („Vidi tata, lišće pada!“). Mislim da ćemo ovo ponoviti u proleće ili na leto, mogu baš lepe slike da nastanu ovako.