Kako zabaviti tro-i-petogodisnjaka

Da nastavimo sa serijalom – dešavanja su od decembra, mada znam da će vam biti korisno bez obzira na godišnje doba.

Pronašli smo jesenju zalihu plodova i lišća koju smo skupljali, pa smo ih maksimalno koristili – bojili lišće umesto platna i otiskivali žireve i šišarke.

Onda smo došli u posed velike kutije. Ja sam ih samo ubacila u nju, sami su shvatili šta mogu.

Svakodnevno se igramo „Pronađi uljeza“. Obično ih ja nađem (iako ih ne tražim) i čini mi se da sam vrlo blizu granice kad ću otvoriti prozor i učiti „pronađene“ da lete.

Od lišća smo pokušali da napravimo i činije. Ideja ide ‘vako: lepo i ravno razvaljate glinamol, pa stavite list preko njega, pređete oklagijom preko svega da bi se list otisnuo na glinamol, opsečete višak i ostavite da se osuši preko neke činije, da bi dobilo, jelt’e, oblik činije.

Sjajna ideja, osim dva činioca: dotični glinamol baš nije hteo da sarađuje, i posebno nije hteo da sarađuje sa dva njanjava klinca.

Sram ga bilo.

Jedna činija je ispala tako-tako, druga se polomila posle sušenja.

Deca su bila još njanjavija posle toga.

Raspad sistema.

Onda smo preokrenuli stvari.

Nismo savršeni, ali se obožavamo :)

 

2 minuta strke 10 minuta zabave – IV deo

Prešišaću Džordana sa ovim delovima :D

Zimski je raspust u toku. Bljah.

Iskreno, ne sećam se da li smo mi imali zimske raspuste kad smo išli u vrtić, a maman se više ni ne seća, međutim pamtim letnji, pošto su nas slali u (meni) omraženi vrtić u Miletićevoj. Bašbašbaš nisam volela tamo da idem .. Nisam nešto volela ni moj, ali on je bio moj i to je nešto drugo, sama pripadnost valjda traži pozitivne emocije.

E, Pile ide u vrtić koji nam nije baš blizu. Tačnije, postoje 3 vrtića koja su kudikamo bliža, ali eto karma je rešila da nam ovako vrati. Mislim, nije da je na kraj grada, ali kad si biciklom, pa pada kiša ili sneg ili je -10 ili +40 .. Što je gore vreme i vrtić je dalje.

Da bi karma imala poslednju reč, ovog zimskog raspusta su nas prebacili u drugi, još dalji. Sat vremena biciklom tamo, sat nazad. Bez bici staze, da se guram s autobusima i mahnitim vozačima. Jeshavnot… I tako Pile ima dozvolu da ne ide u vrtić, pa samim tim ima dozvolu za rasturanje. Mene, tate, bake i deke, kuće, igračaka .. Samostalno je ukinuo popodnevno spavanje, tako da ni tada nemamo predaha.

Brzopotezne zanimacije, ovoga puta, uključuju a) jahanje, b) skakanje, c) jahanje sa skakanjem, i a+b+c sa bacanjem.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Mule su ona čuda što ima kod kineza za 500 dinara (nismo ustanovili jal’ jelen, jal’ konj u pitanju, ali jedan liči na mešavinu ta dva), međutim njima nije dosta samo jahanje, nego su ga unapredili u Jahanje po Kauču.

Dotični ima mnogo godina, sav je od debelog sunđera i već je presvlačen i popravljan, ali kako može prigodno da se razvuče skoro za širinu sobe, i to može čak i Balavac da uradi bez ikoga da mu pomogne – nama je najbolji na svetu.

Kad im jahanje dojadi, trče u krug, ćale ih baca kao kegle i prevrću se kao nindže. I to mogu da rade bezmalo sat vremena.

Ne, da vas preduhitrim, ovo ih ne iscrpi. Posle toga su orni i voljni za šta god im spremim.

Baka se proslavila kao majstor za izmišljanje – nova namena za puzle i kutiju od puzli!

Trke automobilčića na navijanje održavamo jednom u deset dana.

Nemam pojma kako im je druga igra pala na pamet. Pošto se na fotografiji ne razaznaje – caka je da stavite kutiju od keksa tako da malo viri sa stola, a zatim je odozdo opaučite tako da napravi najmanje jedan salto i preleti na drugu stranu stola. Što se više puta okrene, više bodova nosi. Ako se ne okrene, ne dobiješ ni aplauz niti bodove.

Njih dvoje su se cocali dobrih sat vremena, taman da se operu sudovi.

Znači, orden ovoga puta Baki, za izuzetne doprinose očuvanju nerava dvoje roditelja.

Ponekad pomislim da je jedva čekala da podetinji ponovo i da može slobodno da se igra :D

 

2 minuta strke – 10 minuta zabave ili KAKO ZABAVITI TROGODIŠNJAKA – III deo

Zabava u korist proleća!

Dobar ulov sa Najlona = demistifikacija insekata.

Prva „alatka“ prikazuje svet viđen očima mrava, bubamare i pauka. Svako stakalce je obrađeno tako da, gledajući kroz njega, vidite kako oni vide. Namera mi je bila da mu pokažem a) da mi njima izgledamo strašni, i da se oni uglavnom nas boje. b) insekti nisu smetnja ili nebitni, sem što su korisni mogu da te nauče nečemu drugačijem..

Druga alatka je mini-teleskop ili mikroskop, zavisi gde ga uperite i kako ga okrenete. Pomoću njega je iz sigurne daljine gledao paukove i mrave, prvo plastične i gumene a onda i prave, nadajući se da neće moći da izvrše gepardski skok i zabodu mu očnjake u žilu kucavicu… Mis’im … Gde je samo to pokupio …

Kuhinjska vaga = izvor inspiracije kome se uvek vraćamo.

Bez zezanja, kuhinjska vaga je jedna svestrana sprava! Uči se sve po malo – matematika, merenje, težine, fina motorika (jeste li ikad pokušali da podignete teg od 1 gr? Ko gaji ćevape umesto prstiju bolje da ne pokušava!) a iznad svega strpljenje.

„Idi Pecaj“ (u stvari, treba nam treći za „Mexico“ pa da se vežba dok je mlad).

Jako mu se dopada igra ali mislim da je to najviše zato što možemo svi zajedno da se igramo. Opet je njegova pažnja „problem“, u sred partije on krene da pravi kućice ili da vozi zamišljeni auto, ali kad se jednom fokusira.. To je to!

Karte smo dobili od rođaka iz Kanade preeee… skoro 25 godina! Kod nas ih nisam srela, ali iskreno – nisam ih ni tražila. Mislim da ću uskoro da ubacim obične karte, da bi mogli da vežbamo brojeve.

U modu za društvene igre – malo drugačije Domine.

Opet ulov s Najlona – imala sam maglovitu ideju čemu služe kartice, ali magla se razišla tek pošto je drug Google translate preveo tekst s papirića.

Izgleda da je igra pomalo retro, iako sam (uz pomoć druga) online našla i drugačije i ne manje zanimljive. Posebno mi se dopala varijacija kao kod igre sa prve slike.

Slika preuzeta sa kiefer.de

Slika preuzeta sa theweddingboxlancashire.co.uk

Slika preuzeta sa luiseundfritz.de

Traži se druga polovina slike, ne uparuju se tačkice – znači imam levu i desnu polovinu kauča, vrat i telo gitare. Caka je što je jedan deo gitare i deo kauča na istoj kartici. Naša izgleda ovako.

Može da se krene od bilo koje kartice i da se redja u bilo kom pravcu, a kad razvijete prepredenost, možete da blokirate ostale igrače i pobedite. Predpostavljam da bi, uz malo logistike, mogla da se napravi sjajna igrica, kako edukativna tako i čisto radi zabave.

Prilično mi je uzbudljivo što nam se otvorio taj svet društvenih igara. Još uvek pamtim kad je osamdesetih tata doneo „Monopol“ (koji je, btw, još u životu kao i sve ostale igračke samo zahvaljujući mojoj mami) i onaj „Ne ljuti se čoveče“ koji si morao da pritisneš da bi kockica odskočila o metalnu pločicu. Zadala sam sebi zadatak da ga „upecam“ dok Pile nauči da broji, i bolje bi mi bilo da požurim!

Edit:

Pošto se na više mesta čulo „Na koji TAČNO „Ne ljuti se čoveče“ mislis?“, pronađoh ovo.

Fantastična ideja, i iako izgleda da neće preživeti, naš je bio u funkciji više od decenije. Bakin još i duže.

2 minuta strke – 10 minuta zabave ili KAKO ZABAVITI TROGODIŠNJAKA

Vidim da će ovaj post biti o brzopoteznim kratkovremenskim zanimacijama. Neplanirano, ali često su najbolje stvari upravo takve.
Zimski virusi su me naterali da naučim da brže radim no što razmišljam. I da uvažavam i poštujem Google i stvarno ću da mu dignem spomenik.

Decembarski virus + tapetarska traka = skuvan ručak.

Proizvoljno pravite krivine i trake, ja sam u dva minuta uspela samo ovo da uradim.

Januarski virus + karton + marker + štapić za grlo = porodično kreveljenje.

 

Tata + Bata + zubi = spavanje

Iako Balavac ima 8 ipo meseci i nijedan zub, to ga ne sprečava da nam vec mesecima najavljuje njihov dolazak, s tim da znamo da je baš-baš gadno kada kidiše na prvu stvar koju vidi i počne da trlja desni kao da pere zube! Jadničak, ne mogu da zamislim koliko to boli.

I tako nas dvoje odraslih često ne spavamo noću – Balavac još nema svoj prostor tako da hoćeš-nećeš oboje dežuramo. Priznajem da ja još i uspem da zaspim (ili se onesvestim, nisam sigurna) pa tata drži stražu, ali ovaj put Balavac je odlučio da nas počasti popodnevnim spavanjem – što je retko – pa mu se i tata pridružio. A Pile i ja smo izvadili ostatke šarene folije, rešeni da Baki ulepšamo tmuran dan.

Reciklirali smo karton od Dušanove Activity kocke, zalepili foliju direktno na njega i poigrali se sa šarenišom.

Raspust još traje = kućni badminton

Treba vam par špatulica za grlo, lepljiva traka, par papirnih tanjira i bar osam balona ako ih kupujete kod kineza. Ili puknu od sopstvene senke ili su u startu bušni, pa da se ne bi deprimirali odmah na početku, nabavite ih i za rezervu rezerve – igranjac je trajao preko pola sata, što je samo po sebi pravo malo čudo!

Pošto smo čuli da nam je komšinica Lena bolesna, napravili smo i njoj jedan set i ukrasili ga leptirima i čudovištima (ne pitajte, još jedna faza :/ ). Moraćemo ovih dana otići po utiske.

Hmmm… mala temperatura + treći dan osip =… ‘ajde neka ostane kod kuće do kraja radne nedelje iliti Kućni BIOSKOP

Prvi dugometražni crtani film, naravno uz kokice  – „Hotel Transilvania“. Nije se najeo kokica, ali da je bio gušt-bio je, iako je film izgubio kredibilitet negde oko poslednje trećine. Pile se setio kako ga je kokica „istukla“ pa je pametno odlučio da čuva glavu dok smo ih kokali, iako sam ovaj put zadržala poklopac na šerpi.
Ko se jednom opeče, i u jogurt duva!

Priznajem, vrlo loš izbor crtanog i samo ja sam kriva, ali na brzinu sam samo to našla na kompu. Od onda sam u potrazi za crtaćima sa hrvatskom sinhronizacijom, jer oni to prosto vrhunski rade! Ako znate odakle mogu da ih download-ujem, udelite informaciju. Čak i Baka će biti zahvalna, obožava te crtane!

::: dva dana kasnije :::

Sumnjiv mi je taj temperaturni osip i zašto ta temperatura ne prolazi i ne menja se, večito stoji na 38. I onda hladan tuš – šarlah. Znam da se ne umire od toga (bar ne više) ali znam da nije bezazlen i znam da je zarazan a kako smo se družili samo sa vrtićkom decom .. Uredno sam, prvi sledeći radni dan, prijavila vaspitačici da dete ima zaraznu bolest, pa da se dalje obaveste roditelji, da bih dobila povratnu informaciju da se baš danas pojavio drugar sa potvrdom od lekara da više nije zarazan!

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::.

I tako sam ja ispisala još koju stotinu biranih reči upućenih roditeljima koji ne misle dalje od kućnog praga. I obrisala. Odbijam da ovo bude takav blog. Sad ste roditelji, snađite se, mućnite glavom ili zamislite šta sam htela. Ili slegnite ramenima, kad je to već omiljena aktivnost ove decenije. Mi ćemo nastaviti sa prvobitnom idejom.

Ovaj post je trebao da „ode“ još u januaru, ali bojim se da halucinacije pod temperaturom nisu uključile i blogovanje u šemu. Međutim, sad sam puna antibiotika pa sam valjda otporna neko vreme (dr kaže da ne računam na to, al’ ludo se nadam da sam ispunila kvotu ove godine).

Sarkazam ću, ipak, zadržati.