Jesenje avanture za 2015.

Nabavili smo sjajne trekking cipelice i Fruška goro – evo nas!

Preporučujemo Planinarski dom pod Glavicom gde možete popiti čaj i kratku šetnju do Savine vode koja za četvorogodišnjaka ima da bude pesma.

A usput svi se možete zabavljati tražeći stvari sa spiska.

Zima, zima e pa šta je! – hitići koji su nam obeležili zimu

1. Tajni Deda-Mraz

Mislim da smo opet dorasli zadatku – u duhu Nove godine obradovali smo drugare. Neveni vilinsko selo a Dušanu 5u1 iznenađenca!

2. Prvo kićenje jelke

Prvo kojeg će zaista da se seća – iako sam htela prste da si pojedem, on je uredno otvarao sve kutije i kutijice, kačio kukice na ukrase i male figurice na jelku.
Ove godine je i Balavac dobio svoj prvi novogodišnji ukras – Pile je svake godine od kada se rodio dobio po jedan, pa tu tradiciju nastavljamo i sa batom. Na poleđini su zapisani datumi, i sanjarim da će jednog dana hteti da ih odnesu u svoj dom i da će im ceo novogodišnji doživljaj tako biti još svečaniji i draži.

3. Prvi kućni bioskop

I kokice pride! Pa kakav je to bioskop bez kokica (da vas ne izneverim, džedžala sam mu pored glave i mrko ih gledala da slučajno nekoj ne padne na pamet da krene da ga davi… osedeću dok ne odraste!)

Nažalost, bioskop je bio usko vezan za našu omiljenu zimsku aktivnost (bar ove zime)…

4. Brzohodajuću Nabavku lekova i lekovitih sredstava

Stvarno mi je došlo da ih pitam da mi otvore „crtu“ kad već pola plate ostavljamo tamo. Ove zime nema šta nismo „popasli“, što mi što nama bližnji i dosta je više. Mislim da se nikad nisam toliko radovala proleću kao sada.

5. Iskoristiti svaki momenat za zabavu

Mislim da će nam uskoro trebati novi kauč.

I na kraju, ali ne i manje bitno –

6. Budi potpuno očaran svetom oko sebe

Prva predstava u pozorištu, sa punom scenografijom, svetlosnim efektima i potpuno posvećenim glumicama-lutkarkama.

Mislim da je skoro prestao da diše! Smejao se, plašio, uživao, grickao prste od nestrpljenja.. Ma ful paket!
Ama skoz preporučujemo, Pozorište Mladih – predstava „Palčica“ (koja mu se, btw, nije svidela jer se Palčica razdvojila od mame, ali je željan opet da ide u pozorište da gleda nešto drugo).

Nestrpljivo čekamo proleće – tako divne stvari imam na umu!

Pile sad ozbiljno pokušava da radi stvari koje možda i ne bi trebalo – valjda se vodi onim „Nisam znao da ne mogu da uradim, niko mi nije rekao!“

Voli da mu se čita, i iako ne pokazuje znake da bi voleo da nauči slova, brojkama je već zaintrigiran.

Toliko energije ima (a popodne posle školice ja je nemam) da ozbiljno razmišljam o nekom sportiću, iako generalno nisam za njih kod dece njegovog uzrasta.

Odgovara na senzibilitet druge dece – suptilno! ali odgovara. Sa komšinicom je u stanju da pocepa svet, dok drugaricu Anđelu pita da li hoće da sedne ili da li hoće da se igra, bez da je vuče ili cima kao komšinicu.

Pokušava da nas izvede iz takta skoro svaki budan momenat i priznajem da mu neretko to i uspeva. Uvek sam imala sliku opipavanja granica kao nešto fino, kao što slepi opipavaju neki predstavljeni predmet. Način na koji to Pile radi je bliži gerilskom vodu koji je rad da pogine pre nego da odustane, a pritom da napravi najveću moguću štetu u obližnjoj prodavnici stakla. Osećam li se isceđeno? – ne. Moraćete smisliti novi termin za ovo.

Moju zimu je svašta obeležilo, ali jedino što ću pamtiti je odlazak još jedne osobe koja je činila ovaj svet malo podnošljivijim.

„Teri Pračet (Terry Prachett 1948–2015) počeo je da radi kao novinar jednog dana 1965. godine i svoj prvi leš ugledao već posle tri sata, što je u to vreme bilo iskustvo koje je zaista nešto značilo. Pošto se oprobao u gotovo svakom poslu koji postoji u provincijskom novinarstvu, osim, naravno, praćenja fudbalskih utakmica subotom, prešao je u Central Electricity Generating Board i postao predstavnik za javnost četiri nuklearne elektrane.

Sve ovo se završilo 1987, kada je postalo očigledno da je pisanje romana o Disksvetu mnogo zabavnije od pravog posla. Od tada je broj napisanih knjiga postao dvocifren, a svaka naredna ima rezervisano mesto na top-listi bestselera. Pisao je knjige i za mlađe čitaoce. Povremeno su ga optuživali da se bavi književnošću. Govorio je da je pisanje najveća zabava koju čovek može sebi da priušti.“

Govorio je da će pisati dok ga ne zakucaju u mrtvački sanduk – koliko se zna, držao se toga.

Ne mogu da obećam da ćete razumeti. Mogu da vam obećam da će vam čitanje njegovih knjiga biti najbolja zabava koju sebi možete da priuštite.