Zato što svetu trebaju SUPERHEROJI!

Napunio je 4!

Moje Pile, moja ljubičasta mrva koja je ćeretala pod grejalicom u porođajnoj sali je sada četvorogodišnji dečarac, a ja skoro pa ne verujem.

Povremeno mi iskoči na FB onaj čuveni „memories“ pa mi blesne fotka sa prvog rođendana – a ja opet skoro da ne verujem. Mala, okrugla glava, put kakve princeze na zrnu graška i tek blaga naznaka lica koje sad gledam, i osećaj da sam negde nešto ispustila. Valjda retko kad zastanem da ga zaista posmatram, od silne trke i frke koja nas okružuje.

Nažalost, primetim kakav je on u stvari tek kad mi drugi ukažu na to – pažljiv, fin, lepih manira, nasmejan i radostan. Da se pohvalim – bili smo na drugarevom rođendanu danas, dobio je specijalnu diplomu od animatorke jer je tako fantastičan a ona je oduševljena njime (popularna igraonica, tamo smo već treći put za mesec ipo pa su se i upoznali). Izgleda da će sledeći zadatak da mi bude „Umerenost u svemu“, fokus na mene samu i od mene same, makar da se lišim tog osećaja da propuštam njihove živote.

Znači, napunio je 4! Mašala!!

Proslavu rođendana smo zakazali dan ranije, zbog drugara iz drugih mesta, a porodično smo pravi dan obeležili kako mi znamo – na gomili i sa fantastičnim ručkom.

Par nedelja ranije sam počela sa pripremom – i pravo da vam kažem, jest da nije bilo lako ali dobra organizacija je ključ svega. I delegiranje, to ne zaboravite. Obe bake su pravile torte, Puž se pobrinuo za piće i zajedno samnom je pravio peciva, salate i maske, tako da je sve išlo glatko, ako već ne brzo.

Pozivnica u stilu heroja napravljena je ranije (svaka čast rođendaonicama što pružaju potpunu uslugu koja se širi i na taj domen, ali volim da bar pozivnice budu malo ličnije) i izvol’te je za ličnu upotrebu.

Klopu fotkanu nemam. Sledeće godine ću unajmiti fotografa ili ketering, pošto oba ne mogu da radim a tetka je opet zakazala.
Salatu smo služili u čašicama za cupcake i to je odlična ideja – !zamislite.
Opet smo podržali male proizvođače, pa umesto komercijalnih sokića Puž je doneo poslastičarsku limunadu (oduševljena sam što su je radije birali od drugih sokova, čak i matorci) – i to zamislite.
Svu decu na gomili, maskiranu u heroje i superheroje – zamislite. To moram i ja da zamislim, najmanje sam stala da uživam u svemu.

Pre ića i pića, bacili smo se na dekor. Bilo mi je baš bezveze da samo Pile ima masku, pa sam pravila i za svako dete po jednu. A onda, kako to kod mene evoluira, svako je dobio masku za lice, herojski plašt i specijalnu narukvicu sa „supermoćima“, kao poklončiće malenim gostima što su nam ulepšali dan.

Betmen i njegov pomoćnik Robin (pogađajte ko je ko), Wonder Woman, Supermen, Ironman, Spiderman, Spidergirl, Catwoman ..uff.. Svi na broju!

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Kad su svi krenuli kućama, drug Kosta (koji baš ne obraća pažnju na odrasle) je prišao i sa ogromnim očima pitao „A jel’ stvarno mogu da je nosim kući?!“
E, Kosta, zbog ovog nosi šta ti duša ište, jer svetu trebaju superheroji!